Sve što treba da znate o tržišnom kursu valuta i
o (skrivenim) troškovima kursne marže

Tržišni kurs valuta, takođe poznat kao “međubankarski kurs”, je kurs po kojem banke međusobno trguju valutama. Svaki valutni par na svetu ima jedinstveni, stalno evoluirajući tržišni kurs koji pokreću globalni i značajni makroekonomski činioci. Na primer, između američkog dolara i evra postoji tržišni kurs koji ima tendenciju da varira u zavisnosti od uvoza, izvoza, trgovinskih sporazuma, ekonomskih uslova i mnogih drugih faktora.

Tržišni & Srednji kurs – da li je to isto?

Tržišni kurs određene valute prema ostalim valutama predstavlja trenutni odnos na međubankarskom tržištu, i formira se slobodno na osnovu ponude i potražnje. Srednji kurs je izračunat kao srednja tačka između kupovne i prodajne cene dve valute i dogovoren je od strane globalnih banaka. Tržišni i srednji kurs su međusobno povezani jer tržišni predstavlja odnos trenutne situacije, dok srednji predstavlja istorijsku kategoriju, tj. prosečno stanje tržišnih kurseva realizovanih transakcija prethodnog dana.

Srednji i tržišni kurs predstavljaju ono o čemu ljudi govore kada govore o „deviznom kursu“ između bilo koje dve valute. Jednostavno rečeno, ovo je kurs koji možete pronaći koristeći internet pretraživače kao što je na primer Google. Srednji i tržišni kurs su uglavnom isti u regularnim ekonomijama, ali kada dođe do hiperinflacije tada je srednji kurs definisan od strane države, ali se “na crno” kupoprodaja novca vrši po tržišnom kursu.

Mogu li da pošaljem novac po tržišnom kursu?

Na osnovu navedenog, svako ko šalje novac u drugoj valuti može da postavi ovo pitanje. Za privatna lica i male biznise, nije moguće poslati novac po srednjem ili tržišnom kursu. To je zato što banke i menjačnice određuju sopstvene, malo drugačije kurseve za klijente, koji obuhvataju kursne marže kako bi ostvarili zaradu od međunarodnih transfera novca.

Šta je to kursna marža?

Marža deviznog kursa predstavlja razliku između tržišnog kursa i kursa kojeg privatnim klijentima nude banke i menjačnice. Ova marža pokazuje koliko menjačnice i banke zarađuju na razmeni valuta. Klijenti često, pored drugih fiksnih naknada i provizija, moraju da plaćaju i ovaj trošak.

Kursne marže mogu značajno da variraju u zavisnosti od provajdera transfera novca, i mogu se kretati između 0,01% i 10% u zavisnosti iznosa transfera. Radi uštede novca na međunarodnim transferima, opšte pravilo bi bilo da se koristi provajder koji nudi valutni kurs što je moguće bliže tržišnom kursu. Pošto većina provajdera i banaka zarađuje od kursne marže, što je kursna marža niža to će primalac više novca na kraju dobiti.

Kursna marža kao “skrivena” naknada

Banke i menjačnice retko govore otvoreno o tome kako se ove naknade naplaćuju prilikom vršenja međunarodnih transfera novca, pri čemu različite institucije imaju veoma različite nivoe transparentnosti u ovom pogledu.

Na primer, neki provajderi transfera novca u potpunosti izostavljaju bilo kakvo pominjanje ove naknade na svojim web stranicama. Umesto toga takve detalje stavljaju “sitnim slovima” u svoje uslove i odredbe. S druge strane, mnogi jasno navode da naplaćuju kursnu maržu, ali će retko ići korak dalje da objasne koliko se korisniku tačno na kraju naplaćuje ova naknada.

Malo statistike

Konsultantska kuća “Accourt” je sprovela detaljno istraživanje u vezi ove problematike, sa fokusom na poslovne korisnike. Rezultati istraživanja pokazuju sledeće:

• 96% profita banaka za transakcije malih i srednjih preduzeća unutar EU dolazi od kursne marže
• 80% malih i srednjih preduzeća ne znaju pravu cenu slanja i razmene deviza preko svoje banke
• 43% malih i srednjih preduzeća smatra da bi međunarodna trgovina bila privlačnija kada bi kursne marže bile transparentnije

Bez obzira što se gore navedeni statistički podaci odnose na poslovne korisnike, nema razloga da ne pretpostavimo da je situacija slična ili još drastičnija kada su u pitanju pojedinci.

Naši saveti za izbegavanje visokih skrivenih naknada

Marže deviznog kursa se ne mogu u potpunosti izbeći, ali ipak postoji način za njihovo održavanje na niskom nivou:

• Banke, PayPal i tradicionalne usluge slanja doznaka zasnovane na gotovini (Western Union, MoneyGram, Ria Money Transfer) imaju tendenciju da naplaćuju najviše kursne marže, dok specijalizovani provaderi za digitalni transfer novca (Wise, Paysend) često naplaćuju doste niže kursne marže.
• Upoređivanje više različitih provajdera pre samog slanja novca u inostranstvo, omogućava onima koji šalju novac da imaju što niže troškove, a istovremeno da primalac dobije više novca.